.
Синхроно пливање је водени спорт који укључује елементе пливања,гимнастике и плеса. Иако је на већини ткмичења правилима дозвољен наступ и мушкарцима, синхроно пливање се углавном сматра женским спортом те га у великој већини практикују и у њему се такмиче само жене.
Током такмичења појединац или екипа изводе програм који се састоји од низа ритмички повезаних пливачких покрета и фигура у води, и то све у ритму пратеће музике. Наступ оцењују судије на основу чијих оцена се одређује поредак. Најчешће се на једном такмичењу изводе по два програма, обавезни и слободни. Дисциплине су појединачн, у пару (дуо) и у групи, које најчешће имају 4-8 такмичарки.
Овај веома захтеван спорт од такмичарки тражи снагу, одличну пливачку технику, флексибилност и осећај за ритам и простор. Како се део фигура изводи с главом испод воде, потребна је и способност дужег задржавања даха.
Синхорино пливање је стандардни oлимпијски спорт од Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984.
Када је 1956. основана Међународна комисија за синхроно пливање, у саставу Међународне аматерске пливачке федерације (ФИНА) (Federation Internationale de Natation), ова дисципина спортског ливања продире и у Европу, најпре у Француску и Холандију, а затим и у друге земље.
У Југославији је први пут приказано у Загребу 1957. у оквиру сусрета пливчких репрезентација Француске и Југославије. У Београду је синхроно пливање било на програму првог Светког првенства у пливању 1973. под називом уметничко пливање.
ВРАТИ НА ВРХ СТРАНИЦЕ. СЛЕДЕЋА СТРАНИЦА.
СИНХРОНО ПЛИВАЊЕ
Синхроно пливање је водени спорт који укључује елементе пливања,гимнастике и плеса. Иако је на већини ткмичења правилима дозвољен наступ и мушкарцима, синхроно пливање се углавном сматра женским спортом те га у великој већини практикују и у њему се такмиче само жене.
Током такмичења појединац или екипа изводе програм који се састоји од низа ритмички повезаних пливачких покрета и фигура у води, и то све у ритму пратеће музике. Наступ оцењују судије на основу чијих оцена се одређује поредак. Најчешће се на једном такмичењу изводе по два програма, обавезни и слободни. Дисциплине су појединачн, у пару (дуо) и у групи, које најчешће имају 4-8 такмичарки.
Овај веома захтеван спорт од такмичарки тражи снагу, одличну пливачку технику, флексибилност и осећај за ритам и простор. Како се део фигура изводи с главом испод воде, потребна је и способност дужег задржавања даха.
Синхорино пливање је стандардни oлимпијски спорт од Олимпијских игара у Лос Анђелесу 1984.
Историја
Претеча оваквог пливања су различите форме фигуративног или уметничког пливања које се појавило крајем XIX века. У Великој Британији одржана су 1892. првенства у тзв. уметничком или фигуративном пливању. У Немачкој су од 1924. — 1935. одржавана првенства у уметничком слагању фигура. Године 1934. на Светској изложби у Чикагу група пливачица је извела пливачки шоу. Убрзо затим синхроно пливање је постало популарно, па га је 1941 Аматерска атлетска унија (Amateur Atletic Union (AAU) признала као спортску дисциплину и прописаи правила такмичења. Године 1945. одржана су национална првенства у САД, а од 1955. улази у званични програн Панамеричких игара.Када је 1956. основана Међународна комисија за синхроно пливање, у саставу Међународне аматерске пливачке федерације (ФИНА) (Federation Internationale de Natation), ова дисципина спортског ливања продире и у Европу, најпре у Француску и Холандију, а затим и у друге земље.
У Југославији је први пут приказано у Загребу 1957. у оквиру сусрета пливчких репрезентација Француске и Југославије. У Београду је синхроно пливање било на програму првог Светког првенства у пливању 1973. под називом уметничко пливање.
ВРАТИ НА ВРХ СТРАНИЦЕ. СЛЕДЕЋА СТРАНИЦА.
Нема коментара:
Постави коментар